KRAJ VEČNOSTI by Asimov Isak

Author:Asimov Isak
Language: eng
Format: mobi
Tags: Polaris CD2
Publisher: POLARIS
Published: 1990-12-27T00:00:00+00:00

10. U KLOPCI

Najednom je sve izgledalo neizbežno. Najsurovija dramatska ironija. Ušao je u Vreme poslednji put, povukao Findža za nos poslednji put, poneo krčag na vodu poslednji put. I baš onda je trebalo da bude uhvaćen.

Da li se to Findž nasmejao?

Ko bi ga drugi pratio dovde, vrebao u potaji, čekao u narednoj sobi i grohotom se nasmejao?

Onda sve je bilo izgubljeno, zar ne? I upravo zato što je tog mučnog trenutka bio siguran da je sve izgubljeno, nije mu se dogodilo da ponovo potrči niti da pokuša još jednom da utekne u Večnost. Suočio bi se sa Findžom.

Ubio bi ga, ako bi to bilo neophodno.

Harlan krenu ka vratima iza kojih je dopro smeh, krenu ka njima mekim, odlučnim korakom ubice sa predumišljajem. Isključio je signal za automatsko otvaranje vrata i gurnuo ih rukom. Dva inča. Tri. Pokretala su se bez ikakvog šuma.

Čovek u susednoj prostoriji stajao je okrenut leđima. Prilika je izgledala odveć visoka da bi to bio Findž i ta činjenica prostruja Harlanovom uskomešanom svešću, zadržavši ga da ne pođe dalje.

A onda, kao da je ukočenost koja je okamenila oba čoveka polako počela da popušta; onaj drugi stade da se okreće, inč po inč.

Ali Harlan nije sačekao da napravi pun polukrug. Profil nepoznatog još se nije sasvim ocrtao, kada se Harlan, obuzdavajući iznenadni izliv užasa poslednjim delićem moralne snage, naglo povuče sa vrata. Bešumno ih je zatvorio njihov mehanizam, a ne on.

Harlan obeznanjeno ustuknu. Disanje mu se pretvorilo u žestoku borbu sa atmosferom, u gutanje i izbacivanje vazduha, dok mu je srce mahnito tuklo kao da se upiralo iz petnih žila da pobegne iz tela.

Findž, Tvisel, pa ni čitavo Veće ne bi bili u stanju da ga u tolikoj meri unezvere. To što ga je prestravilo nije to bio strah od nečeg fizičkog. Pre je to bila nagonska mučnina zbog prirode događaja koji mu se zbio.

Sakupio je u hrpu mnoštvo mikrofilmskih knjiga i nekako mu je pošlo za rukom, posle dva bezuspešna pokušaja, da ponovo uspostavi vrata Večnosti. Mehaničkim pokretima nogu zakoračio je kroz njih. Nekako je uspeo da stigne do 575. stoleća, a zatim i do svog prebivališta. Već oprobano i provereno, njegovo zvanje Tehničara ponovo ga je spasilo. Nekoliko Večnih koje je sreo, automatski su se okrenuli u stranu, gledajući negde preko njegove glave.

Bila je to srećna okolnost, pošto je on osećao da nije u stanju da odagna sa lica samrtnu grimasu koja mu se uvrežila, niti da povrati malo rumenila. Ali oni ga nisu pogledali i Harlan je bio zahvalan Vremenu, Večnosti ili ma kojoj drugoj suđaji koja je prela nit sudbine za to.

Nije sasvim prepoznao drugog čoveka u Noisinoj kući po njegovom izgledu, pa ipak sa užasnom izvesnošću znao je o kojoj je osobi reč.

Po prvi put kada je Harlan začuo šum u kući, on, Harlan, glasno se smejao, a šum koji je prekinuo njegov smeh potekao je od pada nekog teškog predmeta u susednoj prostoriji. Sledeći put, neko se nasmejao u susednoj prostoriji, a on, Harlan, ispustio je ranac sa mikrofilmskim knjigama. Prvi put, on, Harlan, okrenuo se i spazio vrata kako se zatvaraju.

Download

Copyright Disclaimer:
This site does not store any files on its server. We only index and link to content provided by other sites. Please contact the content providers to delete copyright contents if any and email us, we'll remove relevant links or contents immediately.